Everything I do

Ne znam da li mi se samo čini ili vreme zaista brže ide od kad su stigli lepši dani. Toliko poslova da ne stižem ni da napišem koju reč...

Juče sam bila na jednom neobičnom mestu. Neobično je jer se nalazi usred - ničega, a veoma je staro i od velike kulturno - istorijske vrednosti. Mnogi koji žive u blizini ni ne znaju za to mesto ili znaju ali nisu bili, odnosno vrlo malo njih je bilo tamo. Da skratim ovu konfunznu priču i da pređem na slike

ARAČA

Skroz je van vremena i prostora, kao da ju je neko preneo tu. A evo šta wikipedia kaže o ovom spomeniku kulture:

Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkva koje se nalazi u blizini sela Novo Miloševo u Vojvodini, 12 kilometra severno od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao kulturno blago.Arača je izgrađena oko 1230. godine. Opljačkana i uništena je 1280, a ponovo rekonstruisana 1370. godine po nalogu kraljice Jelisavete Anžujske, i u toj rekonsrtukciji je dodat gotski toranj čiji ostaci postoje i danas. Godine 1417. dolazi pod vlast despota Stefana Lazarevića. Kasnije je pripadala despotu Đurđu Brankoviću koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 1551. Turci su spalili katerdralu, i od tada nikada nije rekontruisana.

Konzervatorsko restoratorski radovi na katedrali su trajali od 1970. do 1978. godine. Radovi su organizovani od strane Regionalnog instituta za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, a vodio ih je Šandor Nađ, arheolog Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Opština Novi Bečej i Turistička organizacija NB organizuju posete kulturnim znamenitostima naše opštine namenjene osnovcima i to-besplatno. Ovo je prva u nizu od 16 planiranih. Ne verujem da ću ići na sve, ali me raduje da se nešto lepo dešava i čini za decu i to besplatno.

Osim izleta, ovih dana se i kuvalo svašta. Malkice sam se preorjentisala na zdraviju hranu i uvela neke nove namirnice u ishranu. Sad se pitam zašto to nisam i ranije spremala...

Prvi put sam spremala i jela zelje. Čitala sam i slušala za zelje i odavno se pitala-šta je to zelje i kako izgleda (za mene je zelje bila jedna reč za spanać, blitvu i sl.). Ispostavilo se da tog zelja u mom okruženju ima u ogromnim količinama, bukvalno na svakom ćošku pa čak i skrivenim ćoškovima našeg voćnjaka. Bacila se malo na internet, proučila lekovita svojstva, kako se sprema i probala ga već u više varijanti. Osim zelja, interesovalo me kakav ukus ima kopriva. Dobijem dve pune kese koprive i probala: čorbu, pitu i sok. Ako niste probali, moj savet je-probajte! Ako ništa drugo bar je zdravo. Priprema pite je izgledala otprilike ovako

Najteže od svega je pranje i kidanje listova jer sve mora da se radi sa zaštitom tipa rukavice...

A recept? Hm...ja sve radim otprilike, retko se pridržavam recepta. U principu pravite isto kao i običnu pitu sa sirom samo u fil ubacite prokuvane (10tak minuta) listove koprive (ja sam i par listova zelja ubacila). Može i spanać... Ja kore volim da savijem u harmoniku pa onda sipam fil (potrudite se da fil prodre u svaku "pregradu" da ne bi pita bila testasta).