Nije mala stvar iliti 6. rodjendan

Raste se...

A mama pravi torte...

Transformers kiflice...

Imam fantastičan recept za kiflice sa pekmezom...one što se tope u ustima a svaki put budu sve bolje, nema šanse da ne uspeju...

Pošto ja ne mogu a da ne isprobam i drugu varijantu, od kiflica sam blagooom transformacijom dobila:

Kako?

Lako...

Originalan recept:

šolja mleka+kašikica šećera+kocka kvasca=da se diže

u činiju sa brašnom umešati kašiku (puunu) masti+dve kašikice šećera+dva žumanceta

sve to dobro izraditi (brašna po potrebi) u činiji a zatim i malo na radnoj površini, podeliti u 6-8 obgica u zavisnosti da li želite veće ili manje kiflice i ostaviti 10-tak minuta; svaku obgicu razvaljati u krug debljine oko 0,5 cm, krug podeliti na 6 delova, stavljati malo pekmeza i zavijati kiflice; ostaviti ih još malo u plehu da rastu; kod pečenja je bitno da ne treba da potamne (jer će se okoreti); nakon pečenja uvaljati u prah šećer...

Pravila ih n-puta, nijednom nisam upela da ih fotografišem...

Danas sam iz originalnog recepta izbacila one dve kašikice šećera a ubacila kašiku soli; dva preostala belanceta sam ulupala i pomešala sa sitnim sirom (pola kg) i dodala kiselo mleko i tri cela jajeta. Oduševljena rezultatom!

ZIMA, LETO, MENE OPET ETO...

Nije me dugo bilo na blogu, ipak je leto vreme za odmor (a bogami i za neke velike kućne poslove), pa počela školska godina, pa obaveze razne i proleti vreme.

Slike sa odmora namerno nisam htela odmah da postavim...mislim, nije zanimljivo leti gledati letnje slike. Zanimljivije je, lepše i nekako toplije sad kad su počeli prvi mrazevi.

Mi smo uživali, a nadam se da ćete i vi osetiti makar delić one lepote...a sami otkrijte gde su to Berići bili:))))))

Slatka mala prevrnuta smokvice...

dno ti na vrhu stoji!

Ovi kolačići se u originalu zovu smokvice ali je meni bilo ovaj put sporo da ih tako upakujem:)

Recept čini mi se datira iz vremena sankcija kad su se pravili jeftini kolači....još ako su bili i bez jaja....bili su idealni....

Nisam ih od onomad ni pravila.

Ne znam zašto......

Ako ponesete komšinici koji na probu-obavezno ponesite i recept;)

Jeftini su, jednostavni za izradu, ne lepe se prilikom pečenja za pleh, izdašni i-ukusni.

Za ovaj mali slatkiš od kolača vam je potrebno:

za testo:

3 šoljice ulja + 3 šoljice vode

(one sasvim male poput fildžana će biti OK za prvi put a posle procenite da li vam je potrebna veća količina testa)

u ovo umutiti 600 gr brašna (ili po potrebi, a može i integralno) sa praškom za pecivo

3 kašike šećera

za fil:

dinstane jabuke sa šećerom i cimetom (lepše su rendane, ako su vam bistre pre filovanja ubaciti koju kašiku pšeničnog griza )

umesto jabuka može i neko drugo voće-dunje npr.

Pobrašniti podlogu za mešenje i izručiti testo. Mesiti rukama (koje će biti izuzetno masne zbog ulja) do potrebne tvrdoće. Od testa kidati kuglice veličine većeg oraha, oblikovati ih rukama i spljeskati na dlanu kao malu palačinku. U sredinu staviti kašikicu fila i krajeve pokupiti na sredini (kao kad pravite knedle). Izađe 35-40 kuglica.

Trebalo bi u stvari praviti male fišeke koji će podsećati na smokvice ali sam ih ja obrnula - onaj pokupljeni deo okrenula na dno. Peći na nepodmazanom plehu-dovoljno su masne, 10 tak minuta na 180 stepeni a onda još toliko na 250. Ustvari-dok ne vidite da su pečene:)

Pečene ih uvaljati u prah šećer i posuti vanilin šećerom.

Po receptu ovo je posan kolač, pa ko posti neka ga obavezno proba. A i ko ne posti.....

Black & White

pa sa višnjama.........mmmmm......

Obožavam kasno proleće i početak leta kad počinje da zri razno voćea bogami i povrće. Na žalost ova godina, zbog obilnih padavina neće se pamtiti po dobrom rodu (i niskim cenama na pijaci).

Ipak mi smo uspeli da oberemo koju kilicu višanja-NAŠIH (te su najslađe;)))))))

Svi u kući volimo višnje pa još kad su ovako dobro i slatko upakovane.............................

Potrebno:

2 jaja

1 čaša šećera

1/2 čaše ulja

1 čaša jogurta

2 čaše brašna (ja sam koristila integralno)

1 prašak za pecivo

Umutiti penasto belanca sa šećerom, dodati žumanca (ustanovila sam da je lepše kad se prvo umute belanca a onda u njih dodaju žumanca). U činiju sa odmerenim brašnom umešati prašak za pecivo. Naizmenično dodavati brašno i jogurt i ulje u umućena jaja. U polovinu smese umešati kakao ili Nesquik, količina po ukusu. Pleh podmazati i posuti brašnom. Ulivati naizmenično svetlu i tamnu smesu (najbolje kašikom) a na kraju pobacati po testu višnje.

Torte razne sorte

Da...nije me bilo odavno, cela dva meseca...sorry...Za to vreme nije da se nije ništa dešavalo ili spremalo u mojoj kuhinji-bilo je svega i većina je zabeležena našim Canon-om. Sve se to gomila u folderu "ZABLOG" ali nikako da i stigne do bloga. Krenuću hronološki obrnutim redosledom...od skorijeg...

Baka, odnosno moja mama je za rođendan poželela čokoladnu tortu (ja sam više za laganije voćne varijante ali žena vole čokoladu). Poželela-dobila...ne, ovog puta nije išao fondan na tortu, a ne...Malo sam se igrala sa čokoladom a i sa šlagom je izgleda bila igrarija...što ga ja gučćeg pravim on sve bistriji:)

Milka je u pitanju...a ono u sredini je leptir (malo je potonuo;)))) kao što rekoh-bistar šlag...

još ga nisam savladala.

Fondan je zaista zahvalan i nezamenljiv kada su u pitanju dečije torte, i najjednostavnija

kreacija izgleda super i pedantno. Jedna Marija je slavila 8. rođendan...

Torta je bila voćna sa bananama, veoma kremasta plus slatka pavlaka. Volim da rizikujem, šta ćete...Jedva sam čekala da je predam, svaki čas sam zavirivala da li se fondan otopio od silnog krema i šlaga.............ali nije........hvala mu........

Ne znam da li mi se samo čini ili vreme zaista brže ide od kad su stigli lepši dani. Toliko poslova da ne stižem ni da napišem koju reč...

Juče sam bila na jednom neobičnom mestu. Neobično je jer se nalazi usred - ničega, a veoma je staro i od velike kulturno - istorijske vrednosti. Mnogi koji žive u blizini ni ne znaju za to mesto ili znaju ali nisu bili, odnosno vrlo malo njih je bilo tamo. Da skratim ovu konfunznu priču i da pređem na slike

ARAČA

Skroz je van vremena i prostora, kao da ju je neko preneo tu. A evo šta wikipedia kaže o ovom spomeniku kulture:

Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkva koje se nalazi u blizini sela Novo Miloševo u Vojvodini, 12 kilometra severno od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao kulturno blago.Arača je izgrađena oko 1230. godine. Opljačkana i uništena je 1280, a ponovo rekonstruisana 1370. godine po nalogu kraljice Jelisavete Anžujske, i u toj rekonsrtukciji je dodat gotski toranj čiji ostaci postoje i danas. Godine 1417. dolazi pod vlast despota Stefana Lazarevića. Kasnije je pripadala despotu Đurđu Brankoviću koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 1551. Turci su spalili katerdralu, i od tada nikada nije rekontruisana.

Konzervatorsko restoratorski radovi na katedrali su trajali od 1970. do 1978. godine. Radovi su organizovani od strane Regionalnog instituta za zaštitu spomenika kulture u Novom Sadu, a vodio ih je Šandor Nađ, arheolog Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Opština Novi Bečej i Turistička organizacija NB organizuju posete kulturnim znamenitostima naše opštine namenjene osnovcima i to-besplatno. Ovo je prva u nizu od 16 planiranih. Ne verujem da ću ići na sve, ali me raduje da se nešto lepo dešava i čini za decu i to besplatno.

Osim izleta, ovih dana se i kuvalo svašta. Malkice sam se preorjentisala na zdraviju hranu i uvela neke nove namirnice u ishranu. Sad se pitam zašto to nisam i ranije spremala...

Prvi put sam spremala i jela zelje. Čitala sam i slušala za zelje i odavno se pitala-šta je to zelje i kako izgleda (za mene je zelje bila jedna reč za spanać, blitvu i sl.). Ispostavilo se da tog zelja u mom okruženju ima u ogromnim količinama, bukvalno na svakom ćošku pa čak i skrivenim ćoškovima našeg voćnjaka. Bacila se malo na internet, proučila lekovita svojstva, kako se sprema i probala ga već u više varijanti. Osim zelja, interesovalo me kakav ukus ima kopriva. Dobijem dve pune kese koprive i probala: čorbu, pitu i sok. Ako niste probali, moj savet je-probajte! Ako ništa drugo bar je zdravo. Priprema pite je izgledala otprilike ovako

Najteže od svega je pranje i kidanje listova jer sve mora da se radi sa zaštitom tipa rukavice...

A recept? Hm...ja sve radim otprilike, retko se pridržavam recepta. U principu pravite isto kao i običnu pitu sa sirom samo u fil ubacite prokuvane (10tak minuta) listove koprive (ja sam i par listova zelja ubacila). Može i spanać... Ja kore volim da savijem u harmoniku pa onda sipam fil (potrudite se da fil prodre u svaku "pregradu" da ne bi pita bila testasta).

Pomalo nostalgicna...

Kada sam počela sa pisanjem bloga, nisam mislila da će neko svraćati ovde. Više je to bilo piskaranje kao podsetnik za mene.

Što zahvaljujući članstvu na nekim forumima (poseban pozdrav za devojke sa foruma krstarice:) a posebno Minji i njenom blogu-hvala Minja, dešava se da se i beleže posete. Na moju veliku radost, posetioci su iz raznih delova Stare Jugoslavije.

Možete me shvatiti kako hoćete, priznajem- jugo nostalgičar sam...Rođena u 'susednoj bivšoj', živela u tri 'bivše' republike, proputovala je (nisam još bila u Makedoniji ali u planu je), zahvaljujući Facebook-u u kontaktu sa većinom ljudi sa raznih strana...I još uvek zaplačem kada čujem pesmu u kojoj se spomene ime Jugoslavija...

Svima vama sa raznih strana veliki pozdrav i podsećanje na neko davno vreme...

New look

Retke su devojke, odnosno žene koje ne vole šminku, kremice, lakove i ostale proizvode za ulepšavanje (ili bi bar trebalo da posluže u tu svrhu manje ili više uspešno). S vremena na vreme, naročito kad mi malo poraste kosa i kad treba da posetim moju frizerku, uhvati me želja za promenom. I kažem sebi-ovog puta hoću da bude nesto drugačije, kao dosadilo mi ovo isto...Onda klikćem po internetu tražeći ideje za 'novu glavu'. Naravno, nikad ne ponesem tu odabranu sliku zvanu uzorak sa sobom, i naravno promena bude minimalna. Ali uglavnom budem i zadovoljna, što je najbitnije.

Tako sam i naletela na sajt za virtuelni make up, mnogo je dobar, možete dobro da se zabavite i da se 'ulepšate' tako da vas rod rođeni ne pozna (a ni vi sami). Potrebno je pripremiti vašu fotografiju i uploadovati je.

Probajte, pa će te videti zašto se kaže ono 'Šta šminka učini!'

www.taaz.com

NEEEE, OVO NISAM JA

Veliki petak je vece...

Šta radite petkom uveče, šta radite kad je Veliki petak veče? Ima li uopšte razlike? Ima! Toliko se umorite da uveče niste ni za šta (osim za izležavanje, pijuckanje čaja koji spremi MMM, gledanje Šoua Hrvatska traži zvijezdu i - piskaranje). Ovo poslednje sam možda i mogla ostaviti za sutra? Ali pošto celog života slušam ono "što možeš danas-ne ostavljaj za sutra", prosto nisam mogla:)

Šta se to danas tako radilo kod nas, a bogami i juče...sledi u nastavku...

Momci su bili u poseti kod mame na poslu

Posle toga smo pravili uskrsnje kolačiće. Tražila sam neke ideje i recepte na internetu pa sam se onda setila jedne knjigice koju mi je mama kupila jednom davno - Moja prva kuharica (hrvatsko izdanje). U njoj postoji recept sa sve slikama za izradu sličnih keksića. Knjiga je toliko interesantna da moram da vam pokažem unutrašnjost i sadržaj

Jako su mi slatki ovi mali kuvari kako petljaju u kuhinji, fenomenalno. I elem, ovi mali kuvari prave i keksiće sa glazurom, koje sam pravila jednom samo, mislim da je bilo za neku Novu Godinu, i rekoh sebi-ima da praviš te il ni jedne druge (nostalgija valjda). Otvorim knjigu, zasučem rukave (svoje i svojih pomoćnika) i spremim potrebne sastojke (ja sam poduplala meru, inače ide pola od svega dole navedenog):

1 margarin

250 gr šećera

2 jajeta

500 gr brašna i 1 prašak za pecivo

Umuti se prvo margarin sa šećerom, dodaju se jaja i na kraju brašno sa praškom za pecivo. Brašno se u principu dodaje po potrebi, možda treba i manje, sve u svemu testo se izmesi i razvalja oklagijom, vade se oblici sekačima i to može da izgleda ovako ako imate između 3 i 5 godina

Što je interesantno, tašno su znali koji je čiji keksić i smazali su ih u slast! Naravno pečene...

Glazura se pravi od belanceta koji se umuti viljuškom i u njega se dodaje šećer u prahu (250 gr otprilike na 1 belance)i kašikica limunovog soka. Ta masa se podeli na onoliko koliko boja želite, dodaje se prehrambena boja i kad se sve to završi izgleda ovako

Šareno i veselo

Juče smo farbali kolače a danas jaja. Već par godina, pored standardnog farbanja bojom za jaja primenjujem tehniku koju sam pokupila negde na internetu. Izuzetno jednostavno a efekti su super, jedinstveni i uvek drugačiji. Jaja se skuvaju u vodi, izvade se iz vode da se osuši ljuska. Spremiti šerpu i u šerpu sipati s prsta vode, i cediljku na koju se poređaju jaja. Lagano po jajima naneti prehrambenu boju u prahu, tri boje su sasvim dovoljne. Cediljku staviti na šerpu, poklopiti i staviti da voda provri. Kad se stvori dovoljno pare pod poklopac, boja počne da se otapa i preliva po jajima. Moja su danas izgledala ovako

TO BE CONTINUED...TOMOROW...

Prodje i mart mesec 2010...

Polako prolazi i poslednji dan meseca koji je u nas Berića pun znamenitih datuma. Tu je rođendan MMM, godišnjica braka (6. ove godine), moj rođendan, tu negde se ubaci i "osmi mart". I Matija je trebao da se rodi u martu ali izgleda videlo dete da nema gde da se "ubaci" , gužva, pa požurio u februar.

Svake godine u saradnji sa podmlatkom ove kuće (oni pojedu a mama pošalje) šaljemo medvediće sa pakovanja Čokolina i dobijemo slatke kalendarčiće. Ako niste znali sad znate - secite medvediće sa kutije i čuvajte! Isplati se.

Ovog meseca marta su nam se vratile i rode koje svake godine dođu natrag u isto gnezdo. Živo me zanima kako to funkcioniše u rodećem svetu...da li su to zaista iste, ili oni mali ročići od prošle godine i gde provedu celu zimu? Možda se to isto pitaju i oni tamo južnije...

VRATILE SE RODE

A da svetska ekonomska kriza nama ne može ništa dokazali smo kupovinom drugog auta, ako kažem novog neko će pomisliti da je zaista nov. Ma otkud, šta će nama nov auto...

NA PUTU KA SVOJOJ NOVOJ KUĆI

Sa lepim vremenom i moje cveće je oživelo. Danas sam se malo igrala sa fotoaparatom:

BADEM U CVATU

BELE RADE, BELE RADE

ZAR NISAM DIVNA?

ZUMBULI, ZUMBULI CVATU